Današnji izgled interneta u mnogome dugujemo širokopojansnom (brodbend) pristupu. Najšešli vid širokopojasnog pristupa jeste putem ADSL tehnologije. Pristup i razmena podataka preko ADSL-a je mnogo brži u odnosu na modemski 56k pristup, dok je sa druge strane jeftiniji i dostupniji u odnosu na satelitski pristup internetu. U državama zapadne evrope širokopojasni pristup internetu gotovo je postao standard, a u nekim državama kao što je Finska i ustavno pravo svakog građanina. U Srbijii, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku u 2011 godini, svega 31% stanovništva koristi širokopojasni internet. Uvođenje informacionih tehnologija u rad državnih organa, pogotovo u delu rada sa građanima kroz uvođenje e-uprave, ističe potrebu za podizanjem svesti i povećanjem broja korisnika širokopojasnog interneta među građanima. S toga je značajno pomenuti aktivnosti Uprave za Digitalnu agendu s početka aprila.
Naime, državna sekretarka za Digitalnu agendu Jasna Matić je proglašena za novog člana Komisije za širokopojasni internet i digitalni razvoj u okviru ITU (Međunarodne unije za telekomunikacije). Ubrzo je za tim je formirana Nacionalna Komisija za širokopojasni pristup i digitalni razvoj koja će ima ti za cilj promociju i dostizanje ciljeva koje je globalna Brodbend komisija formulisala, a koje bi trebalo ostvariti na globalnom nivou do 2015. godine: da širokopojasni pristup bude obuhvaćen univerzalnom uslugom; da širokopojasni pristup bude dostupniji privredi i građanima; da više od 50% domaćinstava u svakoj zemlji ima pristup internetu; da internet penetracija dostigne više od 60% populacije. Nacionalna komisija ima 28 članova u kojoj su zastupljeni najznačajniji predstavnici državnih institucija, internet provajdera, operatera mobilne telefonije, medija, privrede i međunarodnih institucija.